Formacija 2 - 2 - 6 !

Na samom početku svoga postojanja, fudbal su "krasila" zanimliva pravila i karakteristike. Nisu postojale prečke, žuti i crveni kartoni, korneri, penali, izmjene tokom utakmice kao i  igra glavom. I još mnoge druge "sitnice", bez kojih je današnji fudbal nezamisliv. Naravno, uz pomoć kreativnosti i inteligencije, njegov razvoj je veoma brzo napredovao. 

Pošto je cilj igre postizanje pogodaka, a iz poštovanja prema čitaocima, ne želim da napišem šta je potrebno da na kraju budete pobijednik. Ali ću reći da je to upravo bilo glavni uzročnik čudnih formacija koje su timovi tada koristili.

Da bi postigli što više pogodaka, logičkim razmišljanjem su došli do ne tako sjajnog zaključka, a to je : da sve igrače  treba poslati u napad, a odbranu ostaviti nezaštićenu. Korištena je formacija  1- 2 - 8. Ipak, treba imati na umu da tada golman još nije bio uveden (tek 1871.), i da su igrači bili ljudi iz najnižih društvenih slojeva. Kako se razvijao fudbal, razvijale su se i formacije - od apsolutno ofanzivnih na početku (2 - 4 - 4), do veoma defanzivnih koje uključuju i trećeg štopera ili libera - poznatiji kao sistem 5 - 3 - 2. Danas se rijetko koristi, a najviše se zadržao u slabijim evropskim ligama. Mada ga koriste i pojedini timovi Holadnskih liga, uglavnom oni sa lošijim budžetima.

Sigurno, cilj svakog trenera je da pomoću pogodne formacije i stila igre, optimalno iskoristi igrački kadar kojim raspolaže. Bukvalno gledajući na ovaj stav, mašta odmah odrađuje svoje. Zamislite samo kako bi izgledao naš tim ?! U odbrani Sanja i Vermalen, ispred Song i Vilšer, a u napadu putujući cirkus od napadača, na čelu sa Robinom. Pokraj  njega Volkot, Šamak i Vela, a na krilima Aršavin i Žervinjo! Pa kome onda trebaju Nasri i Fabregas ?! Naravno, ovo su samo maštarije - inače bih bio shvaćen kao krajnje neozbiljan bloger. 

Ali zanima me i vaša mašta. Želim da vidim i vaše lude i neobične formacije, koje će nas bar za trenutak vratiti na same početke ove igre!